Kao ugljeni hidrati, masti i proteini i vitamini su organske materije koje sadrže
C, H, O, N i /ili S.
Za razliku od ovih materija koje moraju biti prisutne u priličnim količinama u svakodnevnoj
ishrani vitamini su potrebni u vrlo malim količinama za obavljanje funkcija od životne
važnosti.
Oni se ne troše u hemijskim reakcijama (trošenje je vrlo sporo) i mogu se ponovo
iskoristiti.
Npr. B12 vitamin u količini od jednog grama može zadovoljiti dnevne potrebe pola
miliona ljudi. Vitamin C (potrebe 60 mg dnevno) u količini od 1 g snabdeva 17 ljudi.
Ejkman je 1897. godine otkrio da ljuska pirinča leči polineuritis kokoši, a kod
ljudi bolest beri-beri koja nastaje usled nedostatka vitamina B1 u ishrani ljudi.
Kazimir Funk je primetio da azot u obliku amina izolovan iz ljuske pirinča leči
pomenuta oboljenja i da su vitamini dovoljni u malim količinama.
Vitamin je grčka reč (vita=život i amin=bitno).
Funkcija: deluju kao koenzimi (kofermenti) vezujući se za određeni
protein.
Sinteza u organizmu: u organizmu se mogu sintetisati tri od trinaest vitamina dok
se ostali moraju unositi putem hrane. To su: vitamin D, A i Niacin.
Neki vitamini se sintetišu u kolonu (debelom crevu) od strane crevnih bakterija
(vitamini grupe B i vitamin K).
U koži
7-dehidroholesterol _________________________Vitamin
D
namirnice biljnog porekla UV zraci ili sunčeva svetlost
U zidu creva
(6 mg) Karotena _________________ Vitamin A (1 RE)
(iz šargarepe)
Jetra
(60 m g)
Triptofan ___________________Niacin (1 NE)
(aminokiseline)
Klasifikacija vitamina:
Vitamini se razlikuju po hemijskoj strukturi kao i po biohemijskoj i fiziološkoj
funkciji. Ipak podela na osnovu ovih karakteristika se ne koristi. Tradicionalno
se klasifikuju prema tome da li se rastvaraju u organskim rastvaračima (mastima)
ili u vodi, pa imamo liposolubilne i hidrosolubilne vitamine.
Hidrosolubilni vitamini se izlučuju iz organizma (mokraćom, znojem),
dok se liposolubilni ne izlučuju već se deponuju u organizmu, zbog čega ih je opasnije
unositi u količinama većim od potreba organizma jer mogu dovesti do hipervitaminoze.
*provitamini su prekurzori vitamina koji se u telu konvertuju u aktivnu
formu vitamina (50 hemikalija koji se zovu karotinoidi su prekurzori vitamina A,
a jedan od najpoznatijih je beta karotin). Dva vitamina zahtevaju aktivaciju: vitamin
D (sunčevu svetlost) i folna koselina.
*antivitamini (antagonisti vitamina i pseudovitamini). Oni se kompetitivno
natiču sa vitaminima za receptor i tako učestvuju u raznim biohemijskim reakcijama
što izaziva poremećaj funkcije ili oštećenja tkiva. Nalaze se u hrani, a kao posledica
javljaju se znaci deficijencije. Najčešći antagonisti se nalaze u jajetu (belancetu),
ribi i povrću. Pored ovih prirodnih antivitamina postoje i sintetički koji imaju
kliničku primenu kod bolesnika od karcinoma, psorijaze, TBC jer deluju kao hemoterapeutici.
Tom prilikom uništavaju neželjena tkiva mada oštećuju u zdravo tkivo.
Druga primena sintetičkih pseudovitamina je izazivanje deficijencije vitamina kod
eksperimentalnih životinja radi istraživanja.
Izvori vitamina:
· dobro izbalansirana raznovrsna ishrana može da podmiri potrebe u vitaminima kod
većine ljudi,
· mala količina vitamina sintetiše se u telu (Vitamin D, A i Niacin),
· suplementi koji mogu biti prirodni (sintetisani iz namirnica) i sintetski (sinteza
u laboratoriji ili iz bakterija).
Brojna istraživanja su potvrdila da je klinički odgovor domaćina isti bilo da su
oni sintetički ili da su uneti iz hrane. Međutim, upotrebu tableta vitamina treba
razmatrati u skladu sa činjenicom da se u tableti pored vitamina nalazi i inertni
materijal (šećer, želatin, skrob, natrijum, parafin i dr.) Velike doze suplemenata
ako se koriste više nedelja ili meseci dovode do hipervitaminoze, a naročito su
osetljive žene i deca zbog male veličine tela. Ranija pretpostavka da su samo vitamini
koji su rastvorljivi u mastima opasni zbog potencijalne toksičnosti jer se akumuliraju
u organizmu, a da vitamini koji su rastvorljivi u vodi nisu opasni jer se izlučuju
iz organizma danas je odbačena jer i oni mogu da imaju negativna dejstva.
Indikacije za davanje suplemenata
· vitamin K daje se novorođenčetu odmah po rođenju
· AD kapi po rođenju deteta
· B12 vegeterijancima
· Ljudima na redukcionoj dijeti
· Trudnicama i dojiljama
Apsorpcija vitamina
Različito se ponašaju vitamini rastvorljivi u mastima od vitamina rastvorljivih
u vodi. Apsorpcija se obavlja u tankom crevu. Neki vitamini se sintetišu u kolonu
od strane crevnih bakterija.
Nedostaci vitamina se manifestuju kliničkim znacima (slabost, sklonost infekcijama,
zastoj u rastu i reprodukciji). Dijagnoza se postavlja na osnovu a) pregleda pacijenta
b) testovima krvi i urina c) davanjem visokih doza vitamina i praćenjem apsorpcije
i izlučivanja urinom.
Stabilnost vitamina-labilnost
Većina vitamina je neotporna na kiseonik, svetlost, promenu pH, toplotu
i stajanje.
Mere za očuvanje vitaminske vrednosti namirnica
Jesti što svežije namirnice (što kraće čuvanje povrća, posebno van
frižidera;
Namirnice čuvati na hladnom i suvom mestu;
Lomljenje i gnječenje svesti na najmanju meru;
Kuvati u manjoj količini vode u zatvorenom sudu, a vodu ne bacati već koristiti
za nalivanje jela;
Vodi dodati malo kuhinjske soli, a ne dodavati sodu bikarbonu ili druge alkalije;
Ne upotrebljavati bakarne sudove (uništavaju vitamin C jer se stvara galvanski element
koji oslobađa jone bakra i razara askorbinsku kiselinu) (Izvor: Vitaminologija, V. Daničić)
Zavod za zdravstvenu zaštitu
studenata Beograd
Copyright 2007 ZZZZS Beograd Za više informacija webadmin@studpol.co.yu
