Svima je već dobro poznato da su visoke vrednosti holesterola u krvi neprijatelji dobrog zdravlja jer mogu dovesti do ubrzanog nastajanja aterosklerotičkih procesa koji dalje vode nastanku obopljenja srca, mozga i oboljenja drugih organa.
Poželjne vrednosti holesterola u krvi su od 4,5 -5,2 mmol/l.
Niskim vrednostima serumskog holesterola smatraju se sve vrednosti ispod 4mmol/l.

Postavlja se pitanje postoji li problem niskog holesterola?
Danas, kada je ljudski vek postao znatno duži nego pre pola veka susrećemo sa prirodnim procesom starenja svih organa i sistema u organizmu, pa i sa starenjem kardiovaskularnog sistema.
Međutim, ovo starenje krvnih sudova koje je praćeno različitim zdravstvenim tegobama se javlja i kod ljudi koji se ne mogu nazvati starim, pa čak i kod vrlo mladih osoba.
Brojne studije su potvrdile (Framingamska i Helsinška) da je glavni krivac povišen holesterol. S druge strane kod odoba preko 70 godina povišen holesterol je imao protektivnu ulogu u nastanku srčanih bolesti u opdnosu na kontrolnu grupu sa niskim i normalnim vrednostima holesterola ( 3,5-5,2).
Na niske vrednosti holesterola nije se obraćala posebna pažnja, dok se nije zapazilo da energičnim obaranjem hiperholesterolemije, neki pacijenti pokazuju znake depresije i samoubilačke tendencije.
Tada se ovom drugom problemu pristupilo studioznije i rezultati ovih istraživanja su još u toku.
Često se i u štampi mogu pročitati naslovi: "Visok holesterol Vas ubija, a nizak čini da postanete suicidalni".
Pored kardiovaskularnih oboljenja koje su ubica broj jedan u svetu i kod nas, na drugom mestu su maligna oboljenja. Već duže vreme se zna da je veća učestalost malignih oboljenja kod osoba sa niskim vrednostima holesterola u krvi nego kod osoba sa normalnim vrednostima.
Snižene vrednosti holesterola suzapažene kod pacijenata sa oboljenjem jetre, hroničnim oboljenjima creva i želuca, hipertireoidizmu (Bazedovljeva bolest). Takođe osobe sklone samoubitstvu i nesrećnim slučajevima bile su oseobe sa niskim nivoom holesterola u krvi.
Depresivne osobe su obično osobe sa nižim vrednostima holesterola u krvi, koji se tokom lečenja približava normalnim vrednostima.
Ove činjenice se još ispituju i treba ih primiti uz rezervu jer treba ispitati daleko veći uzorak da bi se izbegle greške u interpretaciji.
Na pitanje da li je nizak holesterol opasan za naše zdravlje moglo bi se reći sledeće:
1. Visok holesterol je daleko opasniji.
2. Iako su neka oboljenja (maligna, depresija, Bazedova bolesti i druga) povezana sa niskim vrednostima holesterola, ne postoje dokazi o uzročnoj vezi dok za visok postoje.
3. Ono što se pouzdano zna u vezi vrednosti holesterola i smrtnosti je da je smrtnost najniža kada su vrednosti normalne, a da smrtnost raste sa povećanjem njegovih vrednosti ali isto tako i kada su one niske (ispod 4mmol/l).

To je tkz. "J" curve fenomenona (fenomen "J" krive) Krivulja smrtnosti u funkciji nivoa holesterola u krvi

Najnovija istraživanja holesterol –kardiovaskularna oboljenja ipak sugerišu da je daleko bolje imati nizak holesterol i zato važi parola što niži to bolji (misli se i na holesterol i na krvni pritisak)

Poremećaj učenja
Učenje zahteva inteligenciju, motivaciju i sposobnost koncentracije, a sve ovo je uslovljeno adekvatnom ishranom tokom detinjstva.
Learning Disabilites. Ovaj termin se koristi kada akademski nivo zaostaje dve godine ili više od nivoa vršnjaka.
Disleksija je jedan vid poremećaja gde je pamćenje ključnih reči i simbola otežano.

ISHRANA I POREMEĆAJ UČENJA
Unošenje mikronutrijenasa ispod optimuma tokom detinjstva može biti razlog nastanka ovog poremećaja.
Deficit gvožđa, magnezijuma, joda, i cinka može smanjiti sposobnost učenja, pa čak i granični deficit može imati jak uticaj.
Na primer, umeren deficit gvožđa tokom ranog detinjstva i adolescencije može smanjiti IQ i mentalni razvoj.
Pored minerala i vitamina, bogata snabdevenost esencijalnim polinezasićenim masnim kiselinama je veoma važna. Omega 3 masne kiseline (iz ribe i ribljeg ulja) su bitne za formiranje neurona i drugih potpornih tkiva u mozgu za vreme ranog detinjstva. Preosetljivost na hranu može uticati na poremećaje učenja kod dece, posebno na aditive.
Deca imaju samo limitirane rezerve glukoze (mozak je koristi za energiju) i osetljivi su na preskakanje obroka.

Doručak koji je nutritivno bogat obnavlja energetske rezerve koje su se trošile tokom noći i održava energiju na nivou što je potrebno za dobru koncentraciju. Preskakanje doručka može poremetiti koncentraciju i sposobnost učenja u školi.
Hronična izloženost olovu u tragovima tokom detinjstva može oštetiti inteligenciju i dovesti do poremećaja učenja. Olovo je čest zagađivač vode i hrane.
Drugi izvor su farbe za krečenje koje su se ranije koristile (koje se krune u vidu ljuspica i koje mogu biti unete inhalacijom), a koje sadrže veoma visoke koncentracije olova.

Da bi se poboljšala koncentracija potrebno je unošenje:
1. MULTIMINERALNIH SUPLEMENATA i to u izbalansiranom odnosu svih minerala uključujući 5-10 mg gvožđa,
2. OMEGA 3 MASNE KISELINE 1-2 g EPA (kao kapsule ribljeg ulja)
3. VITAMINI B KOMPLEKSA (kompletna formula sadrži 10 mg tiamina i B6, 25 mikrograma B12 i 0,4 mg folne kiseline)

KOMENTAR
1. DEFICIT GVOŽĐA JE ČEST MEĐU DECOM I ADOLESCENTIMA, A DEFICIT GVOŽĐA I DRUGIH MINERALA MOŽE MOŽE SMANJITI SPOSOBNOST UČENJA. 
2. ESENCIJALNE SU ZA NORMALAN RAZVOJ MOZGA I MENTALNIH FUNKCIJA
3. DEFICIT B VITAMINA, POSEBNO TIAMINA (B1), FOLNE KISELINE, VITAMINA B6 I B12 MOŽE INTERFERIRATI SA KONCENTRACIJOM ZA UČENJE

Multivitamin-mineral suplementacija i inteligencija kod školske dece.
60-oro 12-to godišnjaka Britanske osnovne škole dobijalo je multivitamin-mineral suplementaciju ili placebo u toku 8 meseci. U grupi koja je dobijala suplemente, rezultat testova neverbalne inteligencije (Calvert test) povećao se značajno u poređenju sa placebo grupom. (Preuzeto od Benton D, et al Lancet. 1988;1:140)

Hiperaktivnost (attention–deficit hyperactivity disorder, ADHD) je poremećaj ponašanja koji karakterišu kratki periodi pažnje, nemir i gubitak koncentracije.
Obično se javlja u pre 6. ili 7. godine života, i mada većina dece preraste ovaj poremećaj u retkim slučajevima on se može nastaviti i u odraslom dobu. Hiperaktivnost može ozbiljno narušiti sposobnost učenja kako kod kuće tako i u školi.

ISHRANA-HIPERAKTIVNOST
Doručak je krucijalni obrok za decu sa ADHD. Preskakanje doručka može izazvati pad nivoa šećera u krvi što može provocirati nemir i razdražljivost.
Doručak bogat proteinima i kalcijumom ima smirujući efekat i može popraviti sposobnost učenja kod ADHD. Ova deca mogu biti preosetljiva na visoke količine fosfata prisutnih u nekim namirnicama, uključujući šećer, konzervisanu hranu, mlečne proizvode, kobasice i bezalkoholna pića. Preosetljivost na hranu može provocirati ili pogoršati ADHD.
Veštačke boje i arome u hrani kao i prirodni salicilati u hrani mogu takođe provocirati ADHD i Feigold –ova dijeta može biti od pomoći kod neke dece sa hiperaktivitetom. 

Namirnice koje treba da izbegavaju deca sa ADHD (Feingold –ova dijeta) 
• Namirnice koje sadrže prirodne salicilate
Bademe, krastavce, Pomorandžu, Ribizle, Nektarine, Kupine, Kajsije, grejpfrut, Šljive, Jabučno sirće, Breskve, suvo grožđe, Trešnje, Mentol, paradajz, Vinsko sirće, jagode, grickalice
• Sve namirnice koje sadrže veštačke boje, arome, zaslađivače 

40–oro dece (20 hiperaktivnih i 20 ne hiperaktivnih) dobijalo je 100-150 mg mešavinu veštačkih boja ili placebo. Na testu učenja koji je dat posle 4 sata, ponašanje hiperaktivne dece značajno se pogoršalo ukoliko su dobijala veštačke boje u poređenju sa nehiperaktivnom decom i placebo grupom. (Preuzeto od Swanson JM, et al. Science,1980;207:1485) 

MIKRONUTRIJENSI-HIPERAKTIVNOST

NUTRIJENS	PREPORUČENA DOZA	KOMENTAR
VITAMINI B KOMPLEKSA	KOMPLETNA FORMULA SA AKCENTOM NA VITAMIN B1 I B6	MOGU DOVESTI DO POBOLJŠANJA PONAŠANJA I PAŽNJE
ESENCIJALNE MASNE KISELINE (PUFA)	OMEGA 3 MASNE KISELINE (1-2 g EPA KAO KAPSULE RIBLJEG ULJA + GLA KAO ULJE ŽUTOG NOĆURKA	PUFA METABOLIZAM MOŽE BITI POREMEĆEN KOD DECE SA ADHD I DEFICIT OMEGA 3 I OMEGA 6 JE OTKRIVEN KOD MNOGE DECE SA ADHD.
MULTIMINERALNI SUPLEMENT	BALANSIRANI SUPLEMENT	DEFICIT MAGNEZIJUMA I CINKA MOŽE POGORŠATI ADHD

Poboljšava funkcije organizma i odlaže fiziološko starenje

Povećano interesovanje i ispitivanje koenzima Q10 vezano je za otkriće da je za optimalno funkcionisanje ljudskog organizma zavisi od ravnoteže između slobodnih radikala i antioksidativne zaštite arganizma.
Slobodni rdikali nastaju pod uticajem UV ili jonizujućeg zračenja, pušenja, stalnog konzumiranja alkohola, prisustva teških metala, pesticida i drugih faktora. Protiv slobodnih radikala organizam se bori takozvanim antioksidacijskim materijama: vitaminA, Vitamin E, Vitamin C, Co Q10, selen, glutation, Cistein Beta –karoten Glutation

Koenzim Q 10 (Co Q10), je fiziološki sastojak tela, koji je kao što mu ime govori ubikvitaran (svuda prisutan), odnosno nalazi se u biljnom tako i u životinjskom svetu, a i u organizmu čoveka. Kod raznih živih bića nalaze se različiti oblici koenzima Q (Q1-Q10). Ostali niži oblici Co Q10 se u jetri čoveka pretvaraju u Co Q10.
U organizmu čoveka samo je koenzim Q10 sposoban da započne i usmerava efikasno iskorišćavanje energije iz hrane koju uzimamo, i da na taj način omogući ishranu i disanje naših ćelija, jer za razliku od čoveka biljke mogu direktno da koriste sunčevu energiju i da iz nje fotosintezom stvaraju hranljive materije za svoje ćelije.
Koenzim Q 10 koji se nalazi u organizmu čoveka spada u grupu liposolubilnih jedinjenja, dakle rastvorljiv je u mastima i po strukturi najviše podseća na vitamine E i K, ali je snažniji antioksidans jer veoma lako prima, odnosno otpušta elektrone i tako se bori sa slobodnim radikalima koji se danas smatraju glavnim uzročnicima mnogih degenerativnih bolesti savremenog čoveka.

Danas je poznato da se količina koenzima smanjuje posle 35. godine života. Ovim smanjenjem najviše su pogođene ćelije koje za svoj rad koriste najviše energije (srčani mišić i pluća, jetra, ćelije koje ulaze u sastav imunog sistema) što je razlog da su ljudi u mladosti otporni na razne bolesti, živahni i puni energije zahvaljujući tome što ćelije rade punim kapacitetom, a to zahvaljujući prisustvom Q10.

Najbogatiji prirodni izvori koenzima Q10 su: skuša, losos, sardina, goveđe srce i goveđa jetra, piletna, neprženi orasi, pirinačne mekinje i sojino ulje. Nešto manje količine su nađene u žitaricama, povrću i mlečnim proizvodima.
Procena nekih studija je da se putem hrane unosi oko 2mg/dan koenzima Q10. Biosinteza Q10 iz nižih oblika CoQ se odvija se u jetri, a manje količine se stvaraju i u bubrezima, skeletnim mišićima i belim krvnim zrncima.

Najveći deo koenzima Q10 koji je unet hranom se skoro potpuno uništi tokom pripreme hrane na visokim temperaturama, kao što su: kuvanje, prženje i roštiljanje. Iz tih razloga pravi izvor koenzima Q10 u hrani su koenzimi nižeg reda, iz svežeg povrća i voća, koji se biosintezom, pretežno u jetri, pretvaraju u koenzim Q10.

Dejstvo koenzima Q10:

I Poboljšanje funkcija kardiovaskularnog sistema
Poboljšava minutni i udarni volumen srca, poboljšava EKG nalaz, snižava povišen krvni pritisak, smanjuje stepen hipertrofije srca, poboljšava funkciju komora.

II Antihistaminsko dejstvo
Uspešan je u lečenju alergijskih stanja (alergijska kijavica, alergijska astma, urtikarija)
Značajan je u tretmanu duodenalnog i gastričnog ulkusa

III Podstiče imunitet
Poboljšava opšte odbrambene sposobnosti organizma (primena kod bolesnika sa sistemskom kandidijazaom, bolesnika obolelih od AIDS-a)

IV Deluje kod bolesti sa poremećenom moždanom funkcijom (degenerativna oboljenja CNS, Alchajmerova bolest, multipla skleroza pa i u nekim oblicima shizofrenije)

V Paradentopatija-oboljenje zubnih desni

VI Sprečava neželjena dejstva citostatika

VII U tretmanu gojaznosti uz redukcionu dijetu

Normalan nivo koenzima Q 10 u organizmu može da spreči nastanak i razvoj pojedinih bolesti i da značajno odgodi proces degeneracije ćelija a time i starenje organizma.

Doziranje

Preventivne doze 10-30 mg/dan

Sportistima (na osnovu preporuka Kolgenovog instituta za ishranu sportista u SAD) 30-60/mg dan.

Terapijske doze koenzima Q10 su 120-360 mg/dan koje treba dozirati individualno.

Koenzim Q 10 unet putem suplemenata (dodataka ishrani), ne suprimira endogenu produkciju Co Q10 već samo nadoknađuje postojeći deficit.

Osobe koje imaju jako izražen deficit koenzima Q10 već prvih dana primene osetiće znatno poboljšanje, dok osobe koje imaju granične nivoe ili blag deficit poboljšanje će osetiti takođe, ali možda nešto kasnije u vidu poboljšanja opšte vitalnosti organizma i smanjenju postojećih tegoba.

SOJA (glycine hispida)

Soja je jednogodišnja, zeljasta biljka iz reda leguminoza (mahunarki).
Soja je namirnica za koju se danas sve više interesuju ljudi u savremenom svetu.
Za mnoge je nova i još neisprobana namirnica, mada su narodi drevne Azije poznavali i gajili soju pre 4 hiljade godina. Kod nas je bila poznata kao stočna hrana ili uljarica.
Danas postoji veliki interes za soju ne samo zbog toga što ona može da bude zamena za meso, a neuporedivo je jeftinija od njega, već i zbog toga što predstavlja bogat izvor zaštitnih materija i biljnih vlakana što nedostaje u ishrani savremenog čoveka.

Glavna karakteristika sojinog zrna i ono što soju izdvaja od ostalih mahunarki je visok sadržaj punovrednih proteina.
Sojino zrno je namirnica biljnog porekla koja sadržava sedam aminokiselina bez kojih organizam ne bi mogao opstati. Po iskoristljivosti, sojine belančevine su potpuno jednake belančevinama životinjskog porekla.
Što se masnoća tiče, soja daleko nadmašuje masnoće životinjskog porekla.

Na 100 grama, soja sadrži 7 grama vode, povoljan odnos masnih kiselina (zasićene 3 g, mononezasićene 4 g i polinezasićene 12 g (linolna 11 g) i celuloznih (biljnih) vlakana 5 g.
Od ugljenih hidrata sadrži polisaharid dekstrin koji ima veliku ulogu u ishrani dijabetičara gde ne dozvoljava da se naglo poveća sadržaj glukoze u krvi.
Najnovija istraživanja ne prave razliku između biljnih i životinjskih proteina u pogledu iskoristljivosti u organizmu. Uz to soja je jeftinija, nema holesterola i gotovo nijednu od relativno teže svarljivih masnih kiselina (zasićene) koje se nalaze u svim životinjskim namirnicama.

Energetska vrednost		Proteini	Masti	Ugljeni hidrati
KJ	kCal	g	g	g
1787	427	38	19	26

Mineral	Na	K	Ca	Mg	P	Fe	Zn	Cu
Jedinica	mg	mg	mg	mg	mg	mg	mg	mg
100 g	5	1680	225	0	555	8.4	0	0

Vitamin	R.E.	Karotin	B1	B2	Niacin	B6	C
jedinica	µg	µg	mg	mg	mg	mg	mg
100g	10	60	0.5	0.2	2	0.6	0

Sposobnost čoveka da se brani od dejstva stranih materija naziva se imunitet.
Limfna tkiva su odgovorna za prepoznavanje stranih materija (alergena) i stvaranje antitela na njih, tako da pri ponovnom kontaktu sa tim materijama ona bivaju uništena od strane antiitela.
To je imuna reakcija antigen-antitelo koja se odvija da bi se alergen eliminisao. Imuni sistem kod novorođenog deteta je nerazvijen, iako izvesnu količinu antitela dobija rođenjem od majke. Zbog toga su bebe sklonije prehladama, alergijama i drugim poremećajima, pogotovo ukoliko nisu na majčinom mleku preko koga mogu dobiti pored hranljivih i zaštitne materije koje im poboljšavaju imunitet.

Tokom života u organizmu se stvaraju antitela posle prvog kontakta sa alergenom (virus, bakterija, polen, prašina, hrana) tako da pri sledećem kontaktu alergen biva eliminisan, pod uslovom da je imunitet organizma dobar.
Ukoliko je imunitet oslabljen, osoba neće stvoriti antitela ili ih neće stvoriti u dovoljnoj količini i tako osoba neće biti u stanju da savlada bolest. Takve osobe imaju česte infekcije, ekeme, alergijska oboljenja.
Pred početak zime obično su smanjene rezerve vitamina i minerala u organizmu koji imaju veoma važnu ulogu u odbrani organizma i u produkciji antitela. Pored toga usled hladnog vremena više se vremena provodi u zatvornim prostorijama gde boravi često i više ljudi (obdaništa, škole, bisokop, kancelarije, javni prevoz), a prostorije se ređe provetravaju zbog hladnoće.
Često je dovoljno da se u prostoriji nađe makar jedna osoba sa infekcijom gornjih disajnih puteva koja se prenosi takozvanim kapljičnim putem (kijanje, kašalj) pa da i druge osobe budu izložene dejstvu tog infektivnog agensa.
Sluzokoža nosa ima ulogu filtra jer se na sitnim dlačicama kojim je obrasla zadržavaju mnoge štetne materije (na primer prašina). Iz pomenutog razloga ona je daleko više izložena delovanju materija koje izazivaju alergiju i iritaciju nego sluzokoža donjih disajnih puteva.
Zimi je slabija cirkulacija u sluzokožama gornjih disajnih puteva usled hladnoće, pa je to razlog što je njena odbrambena uloga slabija.
Zapaljenjska reakcija sluzokože nosa ili kijavica veoma je česta u ovim mesecima. Otečen, zapušen nos, curenje bistre tečnosti prepoznatljivi su simptomi kijavice. Na ovako izmenjenu sluzokožu lako se naseljavaju bakterije ili virusi jer je ona izgubila svoju odbrambenu ulogu. Izbegavanje uzročnika bolesti je jedan od načina (izbegavati javna okupljanja za vreme epidemije gripa), ali to malo kad pomaže. Najbolji način je ojačati svoj imuni sistem koji će biti u stanju da se efikasno izbori sa bilo kojim uzročnikom.

KAKO OJAČATI IMUNI SISTEM?
• Potrebno je spavati 8 sati dnevno.
• Biti fizički aktivan
• Izbegavati dugotrajan fizički i psihički stres
• Ne pušiti
• Ne piti ili piti veoma umereno (preporuka bi bila čaša crnog vina)
• Posebnu pažnju posvetiti zdravoj ishrani
 Obavezno doručkovati
 Imati tri obroka dnevno i jednu do dve voćne užine
 U toku dana pojesti najmanje 500 gr povrća (200 presnog i ostalo kuvanog) i najmanje 200-300 grama voća. Takođe je dobro umesto slatkiša jesti suvo voće (suve šljive, smokve, suvo gržđe i drugo jer obiluju mineralnim materijama) 1-2 supene kašike, možda najbolje sa pahuljicama za doručak ili užinu, vodeći računa o njihovoj visokoj kaloriskoj vrednosti da ne bi došlo do pojave gojaznosti.
• Koristiti prirodne suplemente (dodatke ishrani) iz razloga što u hrani nema dovoljno zaštitnih materija da bi naš imuni sistem optimalno funkcionisao.

Objavljeno u časopisu Hrana kao lek

Odmah pored vazduha, voda se ubraja u najpotrebniji element potreban za život. Često misleći da se to podrazumeva, voda se zaboravlja kada se govori o glavnim hranljivim materijama. Zato je važno istaći da je voda esencijalni nutriens jer bez nje nema života.
Ako se ne unosi duže od nedelju dana čovek umire. Bez hrane čovek može izdržati i mesec i više dana.
Naše telo se najvećim delom sastoji od vode. Tako npr. čovek težak 65 kg sadrži 40 l vode, što iznosi oko 60%.

Procenat vode koji sadrži telo čoveka zavisi od životnog doba i pola.
Telo novorođenčeta sadrži naveći procenat vode 75% na kg telesne težine.
Odrasle osobe sadrže oko 60 do 65% vode na kilogram telesne težine.
Gojazne osobe imaju manji procenat vode od pothranjenih osoba.
Osobe ženskog pola (50%) imaju takođe manji procenat vode od muškaraca (60%).
U oba slučaja to je zbog toga što mišićno tkivo sadrži više vode (72%) nego masno (20 do 35%). Gojazne osobe imaju manje mišićnog tkiva kao i osobe ženskog pola.
Ostali nutriensi zastupljeni su u znatno manjem procentu: proteini: 17%, masti: 13 do 25%, ugljeni hidrati 1,5% i minerali 4 do 6%.

Ako to želimo da predstavimo slikovito zamislimo da je naše telo kuća izgrađena od cigala, makronutrijenasa (belančevina, masti i ugljenih hidrata), cementa mikronutrienasa, (minerala). Da bi kuća bila stabilna oni se moraju povezati vodom, tj malterom. Još uvek većina ljudi ne zna koliko treba piti vode. Ustvari, većina nas živi u stanju dehidracije.

Najvažnije uloge vode u našem organizmu su:
1. glavna strukturalna komponenta tela
2. glavni medijum u kome se odvijaju bihemijske reakcije (substrat), a i sama učestvuje u hemijskim reakcijama (reaktant)
3. transport hranljivih materija u ćeliju i transport otpadnih materija metabolizma iz ćelije
4. lubrikant- omogućava olakšano kretanje (suze, pljuvačka, sinovijalna tečnost u zglobovima)
5. reguliše temperaturu tela (kada je toplo više se znojimo i gubimo toplotu putem kože

Kolike su dnevne potrebe za vodom?
Smatra se da su minimalne potrebe za vodom za odraslu osobu 1 ml na 1 cal energetskog unosa, a kod dece 1,5 ml.
2 do 2,5 litara dnevno se smatra nekom optimalnom količinom za osobu koja nije preterano fizički aktivna.
U zimskium mesecima 6 do 12 čaša vode, leti više ili ukoliko je osoba fizički aktivna.

Unos vode:
voda i napici (kafa, čaj, bezalkoholna pića, alkoholna pića) 1 do 1,5 l
hrana (supe, voće, povrće) 500 ml do 1 litar
metabolička voda (endogena) nastaje u organizmu hemijskim reakciama iznosi oko 400ml.

Važno je istaći da nije svejedno da li se pije voda ili se tečnost unosi putem čajeva, supe, jogurta, sokova i ostalih napitaka. Kvalitetna voda ne može da zameni ni jednu od pobrojanih tečnosti.

Koliko gubimo vode u toku dana?

urin 1 do 1, 3 litara
feces 100 do 200 ml
preko pluća i disanjem 400 do 500 ml
preko kože 500 do 600 ml
ukupno: 2 do 2,5 l

U slučaju abnormalnih gubitaka povraćanje, proliv, opekotine, povrede, otoci i drugo mora se nadoknaditi gubitak.

Apsorpcija vode
Skoro zanemarljivo mala količina vode se apsorbuje u želucu, a najveći deo se apsorbuje u tankom crevu (80%), a ostatak u debelom. Posle apsorpcije voda se raspoređuje između ćelija i u ćelijama.

Distribucija vode
Ćelijska voda čini 40% (25 l), a vanćelijska 20% (17l)
Vanćelijska voda je vaskularna-krvna plazma (3l) i ekstravaskularna (14 l). Ekstravaskularna se nalazi kao intersticialna tečnost (između ćelia) i limfa i transcelularna (likvor, sinovialna tečnost, suze, tečnost u vidu enzima u organima za varenje).

Šta su to poremećaji u ishrani?
Poremećaj u ishrani je su vrlo složeni i kao takvi obuhvataju stanje od kompulsivnog jedenja, prejedanja praćenog povraćanjem, noćnog jedenja do anoreksije.
Oni su često međusobno udruženi ili se nadovezuju jedan na drugi. Oni se mogu javiti bilo kom uzrastu kako kod tinejdžera ali i kod odoba u starijoj životnoj dobi.

Poremećaji u ishrani izazvani psihičkim činiocima zapaženo su zastupljeni kod studentske poplulacije. Kao i mnogi drugi simptomi maladaptacije, poremećaji ishrane nisu samo problem, već takođe i vid pokušaja da se reši neki drugi, za njih nerešiv problem.
U nemogućnosti da pronađu drugi način da to urade, svoje nagomilane emocije stida, besa, tuge, sumnje, beskorisnosti, neprihvatanja samoga sebe i druge izražavaju kroz poremećaje vezane za uzimanje hrane.
Iako se smatraju mentalnim poremećajima oni imaju značaja za nutricionistu zbog brojnih pratećih nutricionističkih i zdravstvenih problema.
Poremećaji u ishrani izazvani psihičkim činiocima su: anoreksia nervosa, bulimia nervosa, binge-eating (prejedanje-kompulzivno jedenje). Uzroci nastanka ovih poremećaja su multifaktorijelni. Pored genetskih faktora (predispozicija, biohemijske abnormalnosti-što podrazumeva niži nivo hormona i neurotransmitera) uticaj porodice i društva takođe imaju vrlo značajnu ulogu.

Zapaženo je da su psihijatrijski problemi u porodicama anorektičnih pacijanata tri puta češči nego u normalnim poplulacijama.

Poremećaji u ishrani najčešće nastaju kao posledica držanja restriktivnih i drugih nestručnih dijeta, uglavnom kod osoba koje su emocionalno i psihički osetljive i koje obično krive sebe a ne dijetu što nisu uspele, a pri tome su perfekcionisti i žele da postignu telesnu težinu koja je najčešće ispod adekvatne,ili postoji neki tkz. deklanširajući faktor koji je okidač za ovakav režim ishrane i koji se obično pažljivim služanjem pacijenta lako otkrije.
To može biti rečenica u "prolazu" tipa: "jel' si se ti to ugojila malo?", ili "opet jedeš", ili "bićeš debela".....
Takvi poremećaji su najčešće posledica nekog drugog problema, i zahtevaju tretman lekara.

Tri vrlo česta poremećaja u ishrani kao što su anoreksija, bulimija i kompulsivno jedenje, najčešće se javlaju kod osoba između 15 i 35 godina, mada su moguće u bilo kom dobu. Najčešće su među osobama ženskog pola 70 do 80%.
Kod obolelih osoba javlja se depresija, osećaj poniženja i odbačenosti, obično već postoji neki problem uporodici, problem u školi, rušenja sagrađene karijere i poremećaja u odnosima među ljudima. Zato je razumevanje problema koji dovode do poremećaja, rano primećivanje znakova i simptoma bolesti jedini pravi put rešanja i prevencije ovih oboljenja. Veliki je i broj onih koji imaju drugu vrstu poremećaja, kao što je zavisnost od dijetetskih pilula, laksativa, diuretika i držanja nestručnih dijeta koje kruže po frizerskim salonima ili kancelarijama.

Rani znakovi poremećaja
Mlađe osobe koje pate od nekog tipa poremećaja ishrane, najčešće se na sve načine trude da privuku pažnju odraslih. Da osoba pati od poremećaja u ishrani često vrlo lako može da se primeti, ali samo ako se obratiti dovoljno pažnje.

Ovo su neki od najočiglednijih pokazatelja
- Uzimanje malih porcija ili odbijanje hrane
- Nagli gubici u težini bez nekog posebnog razloga
- Jak strah od dobijanja na težini
- Učestalo vežbanje
- Jedenje u tajnosti
- Napuštanje stola odmah posle jela i odlazak u kupatilo
- Ožiljak na ruci od povraćanja
- Velika kolebanja u težini
- Gubitak menstruacije
- Zavisnost od laksativa, diuretika ili dijetetskih pilula

Koji su najčešći poremećaji
Anoreksija
Anoreksia nervosa-je poremećaj gde je izgubljena sposobnost da se zadovolji želja za hranom, pri čemu je očuvan apetit i interes za hranom.
Prisutna je opsednutost vitkom linijom i osoba ne odgovara na znake gladi, smatra da ima višak kilograma iako joj je telesna težina manja od 85% idealne telesne mase i već tri meseca ima sekundarnu amenoreju.
Anoreksija je poremećaj u kome dijeta i opsednutost vitkom linijom mogu da dovedu do ekstremnog gubitka telesne težine. U 20 odsto slučajeva ovaj poremećaj može da dovede i do smrti.
Bulimija
Bulimija je poremećaj koji se manifestuje čestim epizodama prejedanja. Osoba koja boluje od bulimije pojede 4 hiljade i više kalorija za obrok, i to najmanje dva puta nedeljno tokom poslednja tri meseca. Ovo prejedanje je praćeno provociranim povraćanjem ili uzimanjem sredstava za čišćenje organizma uz intezivan osećaj krivice i stida.
Kompulsivno jedenje
Kompulsivno jedenje je poremećaj nekontrolisanog uzimanja velikih količina hrane tokom šest meseci, preko 2500 kalorija za obrok, često u tajnosti, bez izazivanja povraćanja.

Uzroci poremećaja
Uzroci poremećaja u ishrani mogu biti razni, ali postoje ipak neki najučestaliji.
Genetska predispozicija
Smatra se da kod nekih osoba postoji nasledna predispozicija za nastanak ovih poremećaja. To mogu biti biohemijske abnormalnosti, poremećen nivo hormona i neurotransmitera. Ipak do kraja se ne zna pouzdano, da li su ove promene uzrok ili posledica već nastalog poremećaja.
Uticaj porodice
Anoreksija se najčešće javlja kod dece koja su ili prezaštićena ili pak zapostavljena, kao i kod dece koja nisu u mogućnosti da ispolje svoja osećanja i strahove vezana za porodične probleme. Deca na ovaj način skreću pažnju na sebe, stvaraju sebi mogućnost da odlučuju bar o nečemu i tako smanjuju sebi osećaj beskorisnosti.
Bulimija se javlja najčešće kod dece čiji roditelji nisu zaštitnički usmereni, kod dece koja odrastaju u haotičnim uslovima, u porodicama gde se javlja alkoholizam, narkomanija, seksualne abnormalnosti i psihički poremećaji. Takođe bulimiju može da izazove i nazadovoljstvo roditelja izgledom njihovog deteta, kada na primer majka utiče na fizički izgled, tj. nije zadovoljna izgledom ćerke.
Uticaj sredine
Sredina, okruženje i društvo u velikoj meri mogu da utiču na nastanak poremećaju u ishrani. Želja da se bude privlačan u skladu sa savremenim modnim trendovima, prihvatanje mršavosti kao jedinog estetski prihvatljivog izgleda često može da utiče na nekog da krene sa dijetom.

Kako se leči
Kao što su i uzroci ovih oboljenja kompleksni tako je i lečenje složeno i zahteva, psihoterapiju, porodičnu terapiju, psihoporodičnu dijetoterapijau, promenu ponašanja i tretman lekovima. Lečenje poremećaja može da se sprovodi ambulantno ili u bolnici.
Cilj lečenja je da se postigne psihički oporavak, adekvatno reagovanje na glad i sitost i ispoljavanje emocija.

Najčešće postavljana pitanja
1. Kome mogu da se obratim?
Prvo svom lekaru koji će ih uputiti psihologu, psihijatru, nutricionisti pri domu zdravlja ili Institutu za mentalno zdravlje u Palmotićevoj, na Kliniku DR. Dragiša Mišović psihijatrija za adolescente i dr.
Mora se proceniti kliničko stanje pacijenta i nutritivni status što može učiniti lekar internista ili spec. za ishranu koji će procenti da li je potrebno even. bolničko lečenje.
2. Lečenje je efikasnie ukoliko se poremećaj otkrije u rano fazi.
Ono je individualno, potrebna je veoma često i porodična terapija (uzrok problema je odnos sa porodicom), a kasnije se može nastaviti i u grupi. Dugotrano je i mukotrpno kako za lekare tako i za pacijente. Traje od godinu dana do nekoliko godina. Česti su recidivi bolesti. U 1% moguć smrtni ishod.
3. Anorektične osobe nisu svesne svog izgleda, smatraju sebe gojaznim (iskrivlena slika u ogledalu) i obično ih druga osoba dovodi na lečenje jer one poriču da imaju bilo kakav problem. Bulimične osobe se najčešće same obraćaju lekaru, mada one obično skrivaju problem godinama. Češće dolaze kada imaju neke zdravstvene posledice od povraćanja, a često dolaze kod stručnaka za ishranu ali ne spominju svoj problem. To se slučano otkriva ako se zna slušati pacijent, mada postoji i jedan kratak upitnik koji može da ukaže da je reč o psihičkom problemu.
4.Porodica i prijatelji, rođaci, nastavnici, ordinirajući lekar imaju vrlo važnu ulogu u toku lečenja i ishodu lečenja.
5. Stanja koja zahtervaju hospitalizaciu uključuju: veliki i nagli gubitak telesne težine, ozbiljne metaboličke poremećaje, kliničku depresiju i rizik ka suicidu, jako izraženo prejedanje ili povraćane ili psihotično stanje.
6.Medicinske komplikacije su često posledica lekova da bi se provociralo povraćanje ili pražnjenje creva. Takođe su česti karijesi zbog kiselog želudačnog sadržaja koji oštećuje zubnu gleđ. Kod anoreksije gladovanje može da ošteti vitalne organe kao što su mozak i srce. Da bi se zaštitio organizam štedi i tako se gubi ciklus, puls se usporava, disanje takođe, krvni pritisak pada, tiroidne funkcije se smanjuju, nokti se lome, koža je je suva i javljaju se sitne dlačice lanugo, kosa opada. Ogromna žeđ i često uriniranje je moguće. Dehidratacija dovodi do opstipacije, a smanjenje telesnih masti do zimogrožljivosti i nepodnošenja hladnoće.
Blaga anemija, otoci zglobova, smanjne mišićnog tkiva. Česta je osteoporoza, nepravilan rad srca.
Neposredni uzroci (okidači)
Ako im je neko skrenuo pažnju na to da su gojazni ili da mnogo jedu. 

Najčešći simptomi poremećaja ishrane

	Anorexia Nervosa*	Bulimia Nervosa*	Binge Eating Disorder
ekscesan gubitak telesne mase u kratkom vrem.periodu	X
Nastavljanje sa gladovanem uprkos mršavosti	X
Nezadovoljstvo izgledom, smatra da je masna i debela iako je mršava	X
Gubitak ciklusa	X	X
veliki interes za hranu, priprema hranu, recepte razmenjuje	X	X
jede u tajnosti	X	X	X
opsednuta vežbama	X	X
ozbiljna depresija	X	X	X
konzumira ogromnu količinu hrane za obrok		X	X
povraća ili uzima purgativna sredstva		X
prejeda se, ali se ne goji		X
nestaje i odlazi u kupatilo za kratko posle obroka		X
često koristi droge i alkohol		X	X
* neke osobe pate od anoreksije i bulimije istovremeno i imaju simptome oba poremećaja

Najčešće bolesti savremenog čoveka su: kardiovaskularne, tumori, koštano-zglobna oboljenja, dijabet tip II, neuropsihijatrijske bolesti među kojima dominira depresija.

Godinama se za glavni uzrok nastanka pomenutih bolesti smatralo nasleđe. Danas je utvrđeno brojnim studijama da je životni stil koji na prvom mestu podrazumeva ishranu, fizičku aktivnost, rekreaciju i životni stav u najvećem procentu odgovoran za naše zdravlje. Ishrana danas obiluje rafinisanim namirnicama mastima, aditivima i pesticidima.

Prema podacima SZO od 2000–te godine u zemljištu ima za 30% manje hranljivih materija nego pre 50 godina. Moderna zemljoradnja koristi isključivo veštačko, a ne stajsko đubrivo što je znatno redukovalo prisutnost selena i cinka kao i drugih važnih nutrijenasa.
S druge strane zagađen je i vazduh koji udišemo kao posledica industrijalizacije.
Voda je takođe zagađena.
Namirnice se transportuju do veoma udaljenih krajeva, a često prerađuju posebnim tehnologijama uz primenu aditiva (veštačkih boja, konzervansa) da bi duže ostale sveže.
Dugo skladištenje dovodi do dodatnog gubitka vitamina. Takva hrana je nutritivno siromašna i deluje degenerativno na ćelije organizma jer ne sadrži važne materije za njihovu obnovu i izgradnju, dakle uzrokuje bolest.

Poredimo li ovu ishranu sa ishranom naših predaka videćemo da je ona bila nutritivno bogata jer je obilovala integralnim žitaricama, voćem, povrćem, oskudevala u mesu, šećeru.
Nutritivno bogatstvo potiče od vitamina i minerala i drugih materija koje deluju kao antioksidansi i imaju važnu ulogu u borbi sa slobodnim radikalima. Iako su mikronutrijensi (vitamini, mineralne materije, amino kiseline i esencijalne masne kiseline) potrebni u minimalnim količinama koje se izražavaju u gramima, mili i mikrogramima oni su u ishrani danas deficitarni.

Oni su osnovna sastavna komponenta svake naše ćelije, potrebni su za normalno funkcionisanje svake naše ćelije, tkiva, organa, a time i našeg organizma.
U organizmu se metabolišu, izlučuju, ali ne skladište i potrebno ih je zameniti novim. Najčešći deficiti mikronutrijenasa u ishrani USA i Zapadnoj Evropi*

USA	ZAPADNA EVROPA*
B6	B6
folna kiselina	folna kiselina
vitamin A	vitamin A
vitamin C	vitamin C
vitamin D	vitamin D
kalcijum	tiamin
magnezijum	riboflavin
cink	kalcijum
gvožđe	jod
	gvožđe

Odnosi se na to da je kod velikog procenta stanovništva unos manji od 70% RDAs (1989) i/ili Evropskog Komiteta PRIs (1992). (Izvori: Life science Reasearch Office, DHHS. !989; 89:1255; Hurrell RF. Bibl Nutr Dieta. 1989;43:125; Block G, et al. Eds. Eur J Clin Nutr. 1996;50;51-127;USDA NFS rep. No. 91-2, 1995.)

Poređenje Paleolitske i današnje ishrane

unos mikronutrijenasa	ishrana u kasnom paleolitu (lovci, skupljači jedu 65% biljnih namirnica i 35% mesa)	sadašnja ishrana u industrijskim zemljama zapadne evrope
totalni unos masti (% kaloriskog unosa)	21	42
odnos zasićenih:nezasićenih masti	1:3	2:1
vlakna (g/dan)	45	20
natrijum (mg/dan)	690	23 00-7 000
kalcijum (mg/dan)	16 000	740
VITAMIN C (mg/dan)	400	90

Preuzeto od: Eaton SB. N Eng J Med. 1985; 31¸2.:283.

Premenstrualni sindrom je grupa simptoma koji se pojavljuju 4-10 dana pre menstruacije i završavaju (obično naglo) čim menstruacija počne.
Najčešći simptom je nervoza, napetost, depresija, promenljivo raspoloženje, potreba za slatkišima, napetost u dojkama, zadržavanje tečnosti u organizmu i dobijanje u telesnoj težini.
Ovi simptomi mogu biti blagi ili čak veoma jaki: u proseku jedna od pet žena ima jake tegobe koji zavise od dnevnih aktivnosti.
Kod većine žena imbalans usled velikih nivoa estrogena nasuprot niskim nivoima progesterona utiču na PMS.

ISHRANA I PMS

Mnoge žene su u predmenstrualnom periodu iskusile neodoljivu potrebu za slatkišima.
Ugljeni hidrati mogu popraviti raspoloženje jer utičući na povećanu produkciju neurotransmitera serotonina u mozgu, koji dajke osećaj zadovoljstva.
Međutim, konzumiranje velikih količina prostih šečera može povećati zadržavanje vode u organizmu i uticati na porast telesne težine.
Povećanim unosom namirnica bogatih triptofanom (amino kiselina triptofan se pretvara u serotonin u mozgu) može se ublažiti potreba za slatkišima.
Povećan unos alkoholnih pića i kofeina 2 nedelje pred menstruaciju može usloviti glavobolju i razdražljivost koja je povezana sa PMS-om.
Ishrana siromašna natrijumom, solju, može smanjiti retenciju tečnosti.
Visok unos magnezijuma može ublažiti simptome PMS-a.
Bogati izvori magnezijumom su: semenke, orasi, celo zrno žitarica i povrće.
Deficit gvožđa je čest kod žena koje imaju obilno menstrualno krvarenje.
Žene koje imaju ovaj problem treba da što češće konzumiraju namirnice bogate gvožđem (mršavo meso, džigericu, suvo grožđe, tamno zeleno lisnato povrće) da bi nadoknadile gubitak gvožđa putem krvi.

Suplementacija ishrane određenim vitaminima i mineralima kao i esencijalnim masnim kiselinama drastično smanjuje tegobe.
Neki od njih su: omega 3 masne kiseline, gama linolna kiselina, magnezijum, vitamin B6, vitamin E i drugi.
Unos ovih nutrijenasa (nisu lekovi, već hrana, odnosno-dopuna ishrani) doziraju se individualno u zavisnosti od niza faktora.
Ukoliko želite da ih uzimate obratite se za savet svom lekaru ili Savetovalištu za dijetetiku.

Oralne kontraceptivne pilule sadrže mešavinu ženskih hormona estrogena i progesterona i onemogućavaju nastanak trudnoće sprečavajući ovulaciju.
Mada se efikasno može kontrolisati začeće, oralna kontraceptivna sredstva mogu imati sporedne efekte uključujući glavobolju, porast telesne težine i zadržavanje tečnosti.

Oralne kontraceptivne pilule (OCP) imaju uticaj na nutritivni status. One povećavaju potrebu za sledećim vitaminima: B1, B2, B12 i B6.
OCP učestvuju u metabolizmu i povećavaju potrebu za ovim vitaminima.
Na primer za vitamin B6 potrebe su povećane 2 do 10 puta kada se uzimaju OCP.
Folna kiselina interferira u metabolzmu sa OCP.
Žene koje koriste OCP imaju povećane potrebe za folnom kiselinom.
Deficit folne kiseline je potencijalno opasan za fetus u ranoj trudnoći i može da izazove kongenitalne anomalije (defekt neuralne cevi, rascep usne i nepca).
Važno je istaći da je potrebno 3 do 6 meseci da prestanu sa uzimanjem OCP pre planirane trudnoće.
Tokom meseci trudnoće potrebna je suplementacija vitaminima B kompleksa sa 0,8mg folne kiseline da bi se popunili prazni depoi.
Povećana je potreba i za vitaminom C, cinkom i magnezijumom, dok su smanjene potrebe za vitaminom A, vitaminom K i bakrom.
OCP povećavaju nivo proteina koji transportuje vitamin A i povećavaju nivo vitamina A u krvi.
Visoke doze vitamina A treba izbegavati jer OCP mogu povećati šanse za toksičnost vitamina A ako se uzme u velikim dozama. Povećavaju nivo vitamin k-zavisnih proteina u krvi i povećavaju rizik za povećanu koagulaciju.
Takođe povećava nivo cirkulišućeg bakra u krvi.
Oralne kontraceptivne pilule mogu narušiti sposobnost žene da kontroliše nivo lipida i glukoze u krvi, tako da mogu nastati hiperlipidemija i poremećena tolerancija glukoze. Ove žene moraju biti pažljive u odabiru namirnica, moraju minimizovati konzumiranje zasićenih i hidrogenizovanih masti (margarin), kao i rafinisane ugljene hidrate i šećer da bi održale normalne nivoe lipida i glukoze u krvi.
Ishrani treba dodati folnu kiselinu, najbolje u vidu vitamina B kompleksa, vitamin C i multimineralni suplement ili samo magnezijum i cink.

Menopauza je trajni prestanak menstralnih perioda koji nastaje oko 50-e godine kod većine žena.
Kako se žena približava svojim kasnim 40-im njena produkcija estrogena se smanjuje i ona prestaje da ima ovulacije.
Simptomi menopauze uključuju: talase vrućine (valunge), glavobolju, zamaranje, vaginalnu iritaciju, promenljivo raspoloženje i depresiju.
Ovi simptomi mogu da se kreću od veoma blagih do veoma izraženih: u proseku jedna od pet žena zahteva medicinsku pomoć zbog simptoma menopauze.

Jedan od najvećih problema u vezi sa menopauzom je gubitak minerala iz kostiju (najviše kalcijuma)zbog nedostatka estrogena.
Do 20% gustine kosti može se izgubiti menopauzom što može jako povećati rizik od osteoporoze i frakture kosti. Gubitak estrogena i menopauza mogu takođe izazvati povećan nivo LD holesterola, smanjiti nivo HDL holesterola i tako povećati rizik za kardivaskularna oboljenja (infarkt i šlog).
U ovom dobu može se pojaviti i problem prekomerne uhranjenosti, povišen krvni pritisak, dijabet tip 2, a ukoliko je postojala neka hronična bolest može doći do njenog pogoršanja.
Da bi se tegobe u ovom periodu lakše podnele potrebno je naći neki hobi koji stimuliše umnu i fizičku snagu, pronaći neku rekreaciju i relaksaciju, više se kretati, biti što češće na svežem vazduhu i posebno voditi računa o ishrani.

ISHRANA I MENOPAUZA

Žene koje ulaze u menopauzu treba da povećaju unos namirnica bogatih kalcijumom, magnezijumom, vitaminima D i K da bi održale integritet kostiju.
Pored toga visoke doze fosfora (u crvenom mesu, prerađevinama i Coca Coli) treba izbegavati; previše fosfora u ishrani ubrzava gubitak minerala iz kostiju.
Redukcija natrijuma, kofeina, i proteina takođe doprinosi održavanju rezervi kalcijuma u organizmu.
Da bi se lipidni profil u krvi održao u zdravim granicama, zasićene msasti treba redukovati (jesti manje mesa, jaja, i punomasnih mlečnih proizvoda). Korišćenje soje u bilo kom obliku može smanjiti holesterol, valunge i druge neprijatne simptome zbog fitoestrogena i izoflavona kojima je bogata.
Suplementacija ishrane kalcijumom smanjuje gubitak minerala iz kostiju i pomaže da se održi integritet kostiju i spreče frakture.
Doziranje mora biti oprezno i najbolje je u formi kalcijum citrata i karbonata uz dodatak magnezijuma (aspartat i oksid).
Najbolji odnos kalcijum: magnezijum je 2:1.
Takođe je poželjno da ovi minerali budu u takozvanoj helatnoj formi (vezani za amino kiselinu) da bi se lakše apsorbovali u organizmu.
Šumeći kalcijum se ne preporučuje jer sadrži aditive koji mogu štetno uticati na zdravlje i u mnogim zemljama se više ne koriste (sadrže šećer, natrijum, veštačke boje i veoma brzo se izlučuju preko bubrega pa kost nama vremena da ih iskoristi, a uz potencijalnu opasnost od nastanka peska ili bubrežnih kamenčića).
Najbolji oblik je preparat u kapsulama koji ima time-realise dejstvo (slično retard tabletama, sporo se oslobađa dejstveni princip).
Kapsule kalcijum-magnezijum je najbolje uzimati samo uveče pred spavanje u prevenciji osteoporoze, a u slaučaju postojeće osteoporoze pored dnevnih doza poslednju treba uzeti kasno uveče, pred spavanje jer se kalcijum majbolje apsorbuje i iskorišćava u toku noći.
Vitamin E može znatno da ublaži valunge, umor, depresiju i vaginalne probleme.
Takođe, Sibirski žen-šen je odavnina poznato sredstvo koje povoljno utiče na energiju koja može biti oslabljena usled pada koncentracije ženskih polnih hormona.