Infekcije koje se prenose seksualnim kontaktom ili putem zaražene krvi, dakle seksualno prenosive infekcije (SPI) ili polno prenosive infekcije (PPI) čine veliku grupu oboljenja koja su izazvana različitim mikroorganizmima: bakterijama, virusima, parazitima, gljivicama i protozoama.

Najčešće PPI u našoj sredini su: kondilomi, gonoreja, hlamidija, genitalni herpes, sifilis, infekcija stidnim vašima, hepatitis B i C, HIV.

Osoba inficirana nekom PPI može biti nosilac infekcije i dosta dugo biti bez ikakvih simptoma, izgledati potpuno zdravo, pa za tu osobu kažemo da je inficirana, a ne bolesna.

Napomena: svaki inficirani bez obzira na ispoljavanje bolesti može prenositi infekciju na druge osobe.

PPI mogu biti izazavane različitim mikroorganizmima: bakterijama, virusima, parazitima, gljivicama i protozoama.

PPI najčešće se prenose nezaštićenim seksualnim odnosom, kao i putem krvi (HIV, hepatitisi B i C).
Trudne žene mogu preneti infekciju na bebu još tokom trudnoće ili pri porođaju.
Postoje infekcije koje se prenose i direktnim dodirom ili preko zagađenih predmeta (stidne vaši, trihomonijaza).

PPI se dele na one izazvane bakterijama, virusima, gljivicama, parazitima i protozoama.

Najčešće virusne PPI
Genitalni herpes, kondilomi, hepatitis B i C, HIV.

Najčešće bakterijske PPI
Hlamidija, gonoreja, sifilis.

Najčešće parazitarne PPI Trihomonijaza. Infekcija stidnim vašima.

HIV, hepatitisi B i C.

Ako su ispoljeni, najčešće tegobe su: sekret ili iscedak iz penisa, vagine ili anusa.
Peckanje, žarenje i bolovi u toku mokrenja ili nakon mokrenja.
Beličaste naslage, bradavice ili ranice na penisu, vagini, anusu ili ustima.
Krvarenje u toku ili nakon seksualnog odnosa.
Povećane limfne žlezde u preponskom predelu.
Bolovi u testisima.
Bolovi u trbuhu, posebno u donjem delu trbuha.
Međutim, tegobe i simptomi ne moraju uvek biti prisutni.
Nekada mogu proći nedelje, meseci ili godine (naročito kod HIV infekcije) do pojave znakova bolesti.

Infekcije izazvane hlamidijama i mikoplazmama se često javljaju.
Uzročnici su bakterije Chlamydia trachomatis i Ureaplasma urealyticum, odnosno Mycoplasma hominis.
Ne tako retko javlja se udružena (kombinovana ) infekcija ovim mikroorganizmima.
Simptoma kod muškaraca vrlo često nema ili nisu značajni.
Umerena sekrecija ujutru iz mokraćnog kanala (obično u vidu jedne beličaste kapi).
Može postojati osećaj peckanja ili žarenja u mokraćnom kanalu.

Simptoma kod žena vrlo često nema ili nisu značajni.
Ponekad se javlja vaginalna sekrecija, bolovi u donjem delu trbuha prilikom seksualnog odnosa, upala jajnika, genitalna krvarenja, peckanje prilikom mokrenja.
Često se slučajno otkrije prilikom rutinskog pregleda.

Dijagnoza se postavlja uzimanjem uzoraka sa genitalija ili uzimanjem krvi.
Lečenje se sprovodi antibioticima i važno je istovremeno lečenje i seksualnog partnera.
Ako se sa lečenjem ne počne na vreme postoji visok rizik od komplikacija, pa se može javiti i infertilitet (neplodnost, sterilitet) zbog oštećenja unutrašnjih genitalija.

Gonorrhoea (gonoreja, triper, kapavac)

Prouzrokovač je bakterija - Neisseria gonorrhoeae. Posle kontakta sa zaraženom osobom i relativno kratke inkubacije (prosečno 3-7 dana) dolazi do pojave tegoba.

Kod muškaraca najčešće se javlja žut, gnojav sekret iz mokraćnog kanala sa pečenjem prilikom mokrenja.
Često se ta gnojna kap javlja ujutru, pre prvog mokrenja.
Ponekad (ali je to ređe) simptomi mogu da budu minimalni.

Kod žena uglavnom su oskudni simptomi-peckanje prilikom mokrenja i vaginalna sekrecija, ali ponekad može proći i bez ikakvih simptoma.
Kada se ova bakterija nalazi u grlu može biti prisutan bol i otežano gutanje, ali često nema nikakvih tegoba.

Dijagnoza se postavlja uzimanjem uzoraka sa genitalija.
Lečenje se sprovodi antibioticima i važno je istovremeno lečenje i seksualnog partnera.
Ako se ne leči postoji rizik od komplikacija, naročito neplodnosti (steriliteta) usled oštećenja unutrašnjih genitalija.

Syphilis (sifilis)

Izaziva ga bakterija Treponema pallidum (bleda spiroheta).
Oboljenje, ako se ne leči ima tri stadijuma.
Na ulaznom mestu se najčešće pojavljuju bezbolne ranice - na genitalnim organima (ili u ustima ili na anusu), koje često prati otok regionalnih limfnih čvorova, koji su tvrdi ali bezbolni.
Ružičaste pege na koži ili ploče u ustima ili na genitalijama se pojavljuju u drugom stadijumu oboljenja.
Ove ranice često se ne primećuju - u tom slučaju dijagnoza se može postaviti samo uzimanjem krvi.
Dijagnoza se postavlja uzimanjem uzoraka u predelu ranice pre započinjanja lečenja i uzimanjem krvi.
Leči se antibioticima.
Nelečenje, odnosno neadekvatno lečenje uzimanjem nedovoljnih doza antibiotika na svoju ruku dovodi do ozbiljnih komplikacija posebno na nervnom i kardiovaskularnom sisitemu i više godina nakon infekcije.

Genitalni herpes

Veoma je čest, prouzrokuje ga virus herpesa.
Javlja se u vidu malih ranica na genitalim organima, često brojnim i bolnim.
Ranicama prethodi pojava peckanja i svraba, svrab, peckanje, a kada se javi prvi put (primarni herpes) česta je jeza, drhtavica i povišena temperatura.
Ove ranice se pojavljuju periodično, traju nekoliko dana, a zatim nestaju do sledećeg pojavljivanja.
Naredna pojavljivanja genitalnog herpesa ne moraju biti povezana sa seksualnim odnosima i načešće se javljaju kada je organizam pod stresom ili postoji pad imuniteta.

Dijagnoza se postavlja uzimanjem uzoraka u predelu ranice pre započinjanja lečenja i uzimanjem krvi.
Leči se antivirusnim lekovima.
U slučaju da trudnica boluje od genitalnog herpesa postoji velika opasnost od infekcije za dete tokom porodjaja.

Genitalne bradavice-kondilomi

Veoma su česti, a izazivaju ih humani papiloma virusi (ima ih preko 50 tipova).
Kod muškaraca se javljaju na penisu i anusu kao male izrasline u obliku bradavica ili su nevidljive golim okom i ne prouzrokuju nikakve simptome.
Kod žena se javljaju najčešće u predelu genitalija. Mogu se pojaviti i u usnoj duplji nakon oralnog seksa.
Kondilomi se najčešće mogu otkriti pregledom.

Dijagnoza se, kod manje jasnih kliničkih slika, kod žena, potvrđuje specijalističkim kolposkopskim pregledom.
Lokalno lečenje treba da traje do uklanjanja vidljivih promena, kao i do nestanka promena uočljivih specijalnim dijagnostičkim pregledima.
Postoji mogućnost recidiva pa o momentu završetka lečenja odlučuje lekar specijalista.
Dokazano je da su neki tipovi ovog virusa kancerogeni, te kod nelečenih žena mogu izazvati rak grlića materice.

Hepatitis B

Često oboljenje koje izaziva virus Hepatitisa B (HBV).
Ne manifestuje se u predelu genitalija.
Često ne daje vidljive simptome.
Ponekad se, nakon perioda od 30 do 60 dana javlja žutica, umor, razni digestivni simptomi.
Može se preneti i sa zaražene trudnice na plod.

Dijagnoza se postavlja uzimanjem krvi i traženjem specifičnih antigena na virus B hepatitisa.
Ne retko hepatitis B može postati hronično oboljenje kada se javlja rizik da dovede do ciroze ili raka jetre.
Danas postoji efikasna vakcina koja štiti osobe koje nisu inficirane.
Ova vakcina je inače i kod nas uvedena kao obavezna vakcina i predviđena je u okviru kalendara vakcinacije za opštu populaciju.

Hepatitis C je zapaljensko oboljenje jetre izazvano hepatitis C virusom (HCV).
Prenosi se putem krvi (korišćenjem zajedničkih igala, špriceva i ostalog pribora za pripremu intravenskog ubrizgavanja droge, nesterilnog pribora za tetovažu, pearsing), a moguć je prenos i seksualnim putem.
Trudnica može preneti infekciju na bebu.
Ne prenosi se poljupcem ni svakodnevnim kontaktom.
Većina ljudi koji su inficirani HCV-om nemaju neke posebne simptome.
Ako se simptomi ispolje, onda su oni slični gripu: mučnina, vrtoglavica, gubitak apetita, groznica, povišena temperatura, bol u stomaku.
Većina ljudi nema žuticu.
Ne retko postoji opasnost da pređe u hroničnu formu što kasnije može dovesti do ciroze ili raka jetre.
Rutinska dijagnoza se postavlja jednostavnim testom krvi, kada se traže antitela na virus C hepatitisa.
Danas postoje lekovi koji mogu dati dobre rezultate (za pojedine tipove ovog virusa sa izlečenjem od 50%, pa čak i do 80%).
Vakcina protiv HCV ne postoji!

Trichomoniasis (Trihomonijaza)

Prouzrokuje je parazit Trichomonas vaginalis.
Kod muškaraca često ne daje praktično nikakve simptome.
Retko se može pojaviti tečnost koja curi iz mokraćnog kanala i svrab kod muškaraca.

Kod žena je moguć nešto obilniji vaginalni sekret, često neprijatnog mirisa, peckanje i svrab.

Dijagnoza se postavlje uzimanjem sekreta.
Lečenje se sprovodi antiparazitarnim lekovima.

Pediculosis pubis (stidna vašljivost)

Izaziva je stidna vaš (Pediculus pubis).
Praćena je jače ili slabije izraženim svrabom na površini stidnog predela obraslog dlakama.
Na mestu uboda odakle vaši sišu krv nastaju pege plave ili plavosive boje.

Usled svraba i češanja može doći do upale korena dlake, koja se manifestuje pojavom gnojanica.

Dijagnoza se postavlja pregledom i mikroskopskom dijagnostikom.
Lečenje se sastoji u lokalnoj primeni losiona ili krema protiv vašljivosti.

Candidasis (genitalna kandidijaza)

Veoma često oboljenje naročito kod žena.
Prouzrokovač je Candida albicans (gljivica).
Kod muškaraca se manifestuje crvenilom na glaviću penisa sa sitnim beličastim naslagama.
Kod žena se manifestuje vaginalnom sirastom sekrecijom praćenom svrabom ili intenzivnim pečenjem.
Iako se kandidijaza smatra banalnom infekcijom, veoma je neugodna i subjektivne tegobe mogu biti veoma izražene, a postoji i mogućnost ponovljenog javljanja (recidivi).
Dijagnoza se posrtavlja mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta, odnosno brisa sa glavića penisa.
Lokalno lečenje je najčešće dovoljno.

Obzirom da mnoge infekcije mogu biti bez simptoma, inficirana osoba će utoliko lakše ulaziti u nezaštićen seksualni odnos bez spoznaje da će se infekcija dalje preneti.
Isto tako, nedostatak simptoma i izostanak subjektivnih tegoba neće navesti osobu koja ima asimptomatsku PPI da se javi lekaru, neće započeti lečenje na vreme, pa se kasnije mogu javiti brojne komplikacije.
Zbog toga je bitna redovna zdravstvena kontrola i naravno korišćenje kondoma.

Rizičan seksualni odnos je svaki odnos bez upotrebe kondoma, zatim stupanje u seksualni odnos sa nepoznatom osobom, "veze za jednu noć", stupanje u seksualni odnos pod dejstvom psiho-aktivnih supstanci (PAS) i/ili alkohola kada je mogućnost rasuđivanja znatno snižena ili ne postoji.
Takođe često menjanje partnera-promiskuitetno ponašanje povećava rizik za PPI.

Pod dejstvom alkohola i/ili PAS, smanjuje se mogućnost realnog rasuđivanja pa se i brže ulazi u nezaštićene seksualne odnose.

Najbolja zaštita je kondom kao i korišćenje sterilnog pribora za pearsing, tatoo ili sopstvenog pribora za ubrizgavanje droga (smanjenje štete).

Kesicu sa kondomom uhvatiti prstima obe ruke i u jedan kraj blago potisnuti kondom, a kesicu otvoriti na suprotnom kraju i pažljivo ga istisnuti. ;br:Proveriti sa koje strane je namotaj, uhvatiti ga za ispupčenje na vrhu (rezervoar) palcem i kažiprstom i istisnuti vazduh iz njega.
Ovo je veoma važno jer je najčešći uzrok pucanja kondoma, na kraju ili u toku samog odnosa, neistisnut vazduh u rezervoaru.
Kondom se stavlja od samog početka seksualnog odnosa na penis (muški polni organ) koji je u erekciji (kada je ukrućen) i razmotava se do korena.
Kada se seksualni odnos završi, nakon ejakulacije (izbacivanja sperme, koja ostaje u rezervoaru), penis se uz pridržavanje kondoma pri korenu polnog uda odmah izvadi, malo se sačeka da se smanji i opusti, a zatim se kondom pažljivo skine, veže u čvor, umota u papir ili kesicu i baci u kantu za đubre.

Pre nego što se započne bilo koja diskusija na temu bezbednog intravenskog ubrizgavanja droge, neophodno je napomenuti da se ovako veliko zlo (kao što je zloupotreba psihoaktivnih supstanci - PAS) svakako proba prevenirati i zaustaviti, ali ako vec postoji onda je neophodno objasniti da je kod već postojeće ogromne štete od konzumiranja PAS, važno smanjiti mogućnost nove štete – nove infekcije HIV-om, virusom B ili C žutice.
Važna karika u pokušaju smanjenja štete od intravenskog korišćenja PAS je korišćenje uvek svog i uvek sterilnog (za jednokratnu upotrebu) pribora za ubrizgavanje droge.
Detaljnije o proceduri ukoliko se nema sterilni pribor može se informisati u institucijama ili nevladinim organizacijama koje se bave problemom prevencije narkomanije (Institut za bolesti zavisnosti u Beogradu, Drajzerova 44;
NVO Veza, Beograd, ul. Višnjička 28;
NVO Emprona u Novom Sadu, ul. Ise Bajića br. 6; itd.)

Kondom se koristi od samog početka do kraja odnosa.
Upotrebljavati uvek novi kondom pri svakom novom odnosu.
Koristiti kondom povremeno je isto kao i ne koristiti ga.
Imati odnos bez kondoma znači imati odnos sa svim prethodnim partnerima tog partnera, kao i pratnerima njihovih prethodnih partnera...
Ne treba zaboraviti da se neke PPI prenose i putem krvi (HIV, hepatitisi B i C).

Mnoge PPI postoje kao asimptomatske (bez znakova bolesti) ili se prvi simptomi pojave posle više dana, nedelja ili meseci.
Upravo do pojave tih prvih simtoma se često izgubi puno dragocenog vremena, pa je najbolje ići na redovne zdravstvene kontrole.

Javiti se lekaru za kožne i polne bolesti ili lekaru u matičnom domu zdravlja, a ako postoji Savetovalište za mlade ili Savetovalište za HIV i PPI, osoblju koje radi u tim savetovalištima.
Za pravilno i brzo postavljanje dijagnoze posebno će pomoći što otvoreniji razgovor sa lekarom i tačni odgovori na pitanja lekara.

Dijagnozu seksualno prenosivih infekcija može dati isključivo lekar posle anamneze, pregleda i/ili više različitih testiranja.
Posledice nepravilnog lečenja mogu biti veoma teške kao što su neplodnost ili rađanje inficirane dece.

Kod skoro svih PPI neophodno je da se i partner leči istovremeno.
Uz savet lekara ili savetnika profesionalca, dok traje terapija potrebno je uzdržavati se od seksualnih odnosa ili obavezno koristi kondom.
Poseban režim postoji kod osoba koje imaju hepatitis (žuticu) tipa B ili C.
Za hepatitis tipa B postoji efikasna vakcina.

U matične domove zdravlja, posebno ukoliko postoje Savetovališta za mlade, zatim školskim lekarima, ginekolozima i/ ili dermatovenerolozima, zaposlenima u savetovalištima i centrima za prevenciju side i PPI, Republičkom centru za planiranje porodice (u Institutu za zaštitu zdravlja majke i deteta) ul. Radoja Dakića br. 8, Novi Beograd, u Gradski zavod za kožnovenerične bolesti, ul. Džordža Vašingtona br. 17 Beograd, u Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata – Centar za prevenciju side i PPI, Krunska 57 – ulaz iz Braće Nedića 28, Beograd)

Prema statistici koja se kod nas zvanično vodi veoma je teško proceniti realnu epidemiološku situaciju što se PPI tiče.
Generalno mišljenje je da one rastu iz godine u godinu, ali to je teško potkrepiti na osnovu zvaničnih podataka (prijava).
Zbog čega je to tako, u najkraćem: S jedne strane oboljenja i infekcije koje se teže leče i koje spadaju u teže i ozbiljnije (sifilis npr.) se leči uglavnom u državnim institucijama i tu beležimo blagi porast.
S druge strane PPI koje se nešto lakše leče (gonoreja) se najčešće leče u privatnim ambulantama i klinikama, ali u privatnom sektoru skoro po pravilu izostane epidemiološka prijava i samim tim gubi se svaka evidencija o broju i kretanju tih PPI.
I na kraju, veliki problem postoji kada govorimo o dijagnostici nekih infekcija (kao što su infekcije izazvane hlamidijama i mikoplazmama, hepatitisi, tipizacija humanih papiloma virusa) kada zbog malog broja ljudi koji mogu da urade ovu dijagnostiku (koja se plaća) imamo nerealnu sliku o broju ovih infekcija.