EPIDEMIOLOŠKI PODACI
Prevalencija
Incidencija astme
Morbiditet
Mortalitet
Faktori rizika za astmu
Atopija
Godine starosti
Pol
Genetski faktori
Alergeni zatvorenog i otvorenog prostora
Infekcija
Rinitis
Pušenje
Zagadjenost vazduha
Profesionalna izloženost
Socijalno ekonomski faktor
Ishrana i upotreba lekova
Faktori rizika u detinjstvu
Osobenosti adolescencije Adolescencija je poseban period u životu koji karakterišu intenzivan razvoj,
emocionalne i psihološke promene. Gde god da žive u svetu, adolescenti iskazuju
karakteristične obrasce ponašanja koji mladosti daju osobenost i jedinstvenost,
čineći ih kvalitativno različitom od svih drugih razvojnih faza u životnom ciklusu.
To je period napuštanja detinjstva koji uključuje učenje novih ograničenja i "otkrivanje
samoimidža", ispunjenje zahteva odraslih i neizbežnog preuzimanja rizika. Postoji
paradoks gde mlada osoba želi da postigne nezavisnost od roditelja, dok u isto vreme
želi da pripada grupi svojih vršnjaka. To je kombinacija rastuće nezavisnosti od
roditelja i rastuće zavisnosti od drugova. Mladoj osobi koja boluje od astme je
teže da postane nezavisna od roditelja – ona mora da odlazi kod lekara sa roditeljima,
pri tom lekari radije razgovaraju sa roditeljem nego sa pacijentom. Astma ih takodje
čini različitim od njihovih drugova, utičući na sportske aktivnosti, pohadjanje
škole i ostalo. Takodje, uzimanje lekova u vidu inhalera čini ih drugačijim od ostalih.
Seksualnost je veoma važna komponenta u razvojnom procesu. Skoro polovina mladih
sa astmom prolazi kroz pubertet kasnije nego njihovi vršnjaci. Oni imaju psihološko
odlaganje puberteta, tako da su manji i manje seksualno zreli nego njihovi drugovi.
Preuzimanje rizika za donošenje odluka pre svega o sopstvenom životu je takodje
važan element adolescencije, a najveći rizik koji mladi oboleli od bronhijalne astme
mogu preuzeti jeste da počnu da puše cigarete. Uprkos niskoj prevalenciji astme
kod adolescenata, smrtnost od ove bolesti je značajna.
[back to top] Dijagnostika bronhijalne astme kod adolescenata i mladih osoba Dijagnostika astme kod mladih osoba može biti otežana brojnim faktorima.
Kao što je slučaj sa ostalim hroničnim bolestima, negiranje simptoma je tipično
za adolescente, što ponekad otežava postavljanje dijagnoze. Ustvari, prethodna neprepoznata,
naporom pobuđena astma je pronađena i identifikovana u istoriji bolesti oko 30%
adolescenata atletičara. Neki adolescenti, posebno oni sa dužim trajanjem bolesti,
nisu svesni opstrukcije disajnih puteva ili potcenjuju stepen njihove ozbiljnosti.
Ovi pacijenti su često bez simptoma, ali testovi plućne funkcije pokazuju značajan
stepen opstrukcije. Netipično ispoljavanje bolesti je takođe karakteristika bronhijalne
astme u adolescenciji. Tegobe u vidu bola u grudima ili neuobičajeni nedostatak
vazduha pri naporu kod inače zdravih mladih osoba i adolescenata, česta je klinička
slika naporom prouzrokovane astme. Međutim, sa prenagljenom dijagnozom astme takođe
se mora biti oprezan. Palpitacije, lupanje srca i hiperventilacioni sindrom mogu
imitirati astmu, što često dovodi do greške u dijagnostici. Lekari moraju biti oprezni
kada postavljaju dijagnozu, posebno kada pacijenti minimalno ili uopšte ne reaguju
na bronhodilatatore ili kada postoje podaci o psihološkim problemima.
Klinički oblici bolesti
Astma kod adolescenata ima svoje specifičnosti, jer klinička slika može
biti modifikovana, i lekari moraju biti svesni te činjenice. Epidemiološke i longitudinalne
kliničke studije su pokazale da približno 50% simptoma astme u detinjstvu nestaje
sa završetkom puberteta. Medjutim, kod nekih pacijenata može doći tokom adolescencije,
do značajnog pogoršanja astme. Uzrok nije jasan, ali promene stila života, životnih
navika i/ili veća psihička aktivnost može biti odgovorna za pogoršanje bolesti za
vreme ovog perioda. U adolescenciji se mogu pojaviti i novi slučajevi astme, mada
to nije često. To može biti prouzrokovano kasnijim ispoljavanjem atopije, ili može
biti prvi znak budućeg razvoja trijade sastavljene od intrinzik astme, polipa nosa
i osetljivosti na aspirin. Pacijenti sa bronhijalnom astmom imaju različite zahteve
i potrebe od druge dece i odraslih, i shodno tome zahtevaju poseban pristup. Odbijanje
uloge pacijenta, negiranje simptoma bolesti, neredovna primena inhalacione terapije,
neredovno samolečenje, preterano naprezanje bez preduzimanja preventivnih mera naporom
provocirane astme i neadekvatna saradnja pacijenta i lekara, glavna su prepreka
uspešnog kontrolisanja astme kod adolescenata. Tek kada lekari u potpunosti shvate
sve ove probleme i potrebe adolescenata može biti postignut cilj - optimalni kvalitetni
život.
[back to top]
Astma pri fizičkom naporu Fizički napor je specifičan triger (pokretač) za bolesnika sa astmom pošto
retko dovodi do opstrukcije u disajnim putevima kod osoba koje nemaju astmu, čak
i kod onih koji imaju druge bolesti disajnih puteva kao što su hronični bronhitis,
bronhiektazije ili cistična fibroza. Napor izaziva smanjenje protoka vazduha kroz
disajne puteve kod većine dece i adolescenata sa astmom. U nekim istraživanjima
primećeno je da skoro 30% dece sa astmom ima ograničenje u fizičkoj aktivnosti u
poređenju sa samo 5% dece bez astme. Napor stimuliše bronhokonstrikciju u 70-80%
pacijenata sa perzistentnom astmom. Cistenil leukotrieni su potvrđeni u urinu za
vreme bronhospazma indukovanog naporom u nekim studijama. Napor udružen sa hiperventilacijom
izaziva inflamaciju u sluznici disajnih puteva promenom temperature ili promenom
osmolariteta tečnosti koja prekriva sluznicu ili na oba načina (56). S obzirom da
su adolescenti vrlo aktivni u sportskim aktivnostima, ili bi bar trebalo da budu,
astma može veoma da smanji kvalitet života obolelog. Fizički napor može kod bolesnika
sa astmom izazvati difuznu bronhoopstrukciju u disajnim putevima. Po prestanku naprezanja,
funkcija pluća se postepeno popravlja i posle 30 do 45 minuta vraća na početne vrednosti.
Brzina nastanka promena u disajnim putevima ukazuje na dominantnu ulogu bronhijalne
glatke muskulature. Posle napada nastaje refrakterni period koji traje 1 do 2 sata
u kome se ponovnim fizičkim naprezanjem ne izaziva bronhospazam. U lečenju astme
na napor važe dva pravila: premedikacija (b2-agonisti, antiholinergici, redovna
upotreba kromona i nedokromila uzetog neposredno pre napora i antileukotrieni -
inhibišu maksimalni bronhokonstriktorni odgovor posle napora za 50-80%) i priprema
za fizički napor koja se sastoji od postepenog zagrevanja pred fizičku aktivnost
koja doprinosi toleranciji naprezanja.
Astma i psiha
Psihosocijalni faktori mogu doprineti slaboj kontroli bolesti. Oni obuhvataju
socijalnu izolaciju, depresiju, anksioznost, sklonost izmenjenom ponašanju. Najveći
broj poremećaja uzrokovan je nesposobnošću da se bolest prihvati i odnosi sa okolinom
prilagode izmenjenim uslovima. Isto tako prisutna je i slaba komplijansa terapije.
U osnovi takvog ponašanja je neznanje o prirodi i toku same bolesti, efekata na
zdravlje pacijenta, komplikovanog režima lečenja i straha od neželjenih efekata.
Edukacija se zato smatra ključnim segmentom integralnog terapijskog pristupa. Najčešće
nije lako objasniti kako psihosocijalni faktori i patofiziološki procesi utiču na
težinu bolesti. Neki bolesnici sami navode emocionalne faktore ili stres kao faktore
pogoršanja. Preterano ispoljavanje emocija kao npr. smejanje, plač, ljutnja ili
strah mogu dovesti do hiperventilacije i hipokapnije koji mogu izazvati suženje
disajnih puteva. Napadi panike su retki ali se dešavaju kod nekih pacijenata sa
astmom i imaju sličan efekat. Međutim, važno je istaći da astma nije psihosomatska
bolest.
[back to top]
Problem lečenja adolescentne astme
Prevalencija astme kod adolescenata i mladih osoba raste širom sveta, morbiditet
i mortalitet su visoki i ima indicija da mnogi adolescenti sa simptomima astme nemaju
odgovarajuću dijagnozu niti primaju adekvatnu terapiju. Psihosocijalni problemi,
uključujući depresiju i loše interpersonalne odnose, svojstva su adolescenata sa
astmom i pokazano je da imaju loš uticaj na prihvatanje terapije. Vidljiva priroda
simptoma astme i korišćenja inhalacione terapije vodi izolaciji adolescenata od
vršnjaka. Sve ovo, uz zabrinutost zbog straha od neželjenih efekata primene inhalacionih
kortikosteroida, može voditi lošoj komplijansi. Komplijansa je posebno niska ako
je prepisani režim terapije veći od dva puta dnevno, sa slabim tehnikama inhaliranja.
Nekorektno doziranje lekova vodi do neefektivne kontrole simptoma bolesti, pri čemu
adolescent počinje da veruje da tretman nije uspešan i da prema tome nije vredan
primene. Rešenje problema neprihvatanja je pre svega u edukaciji kako samog adolescenta
tako i njegove okoline.
Zavod za zdravstvenu zaštitu
studenata Beograd
Copyright 2007 ZZZZS Beograd Za više informacija webadmin@studpol.co.yu
